Плаштанице XIII и XIV века


Плаштаница  - црква светог Климента Охрид - 1295. година

Плаштаница Краља Милутина - 1300. година

Солунска плаштаница - 1300. година

Солунска плаштаница - детаљ

Плаштаница - Лесновски манастир - 1346. година

Плаштаница архиепископа Јована - 1346. година

Плаштаница - Манастир Ватопед - 1354. година

Историјски преглед и значење




Плаштаница символише платно (σινδών) којим је приликом погреба Исуса Христа Јосиф из Ариматеје обавио тело Спаситељево. О томе сведоче сва четири јеванђелиста. 


Манастир светог Пантелејмона - Нерези - 12. век


Јеванђелист Матеј каже: ”И узевши Јосиф тијело зави га у платно чисто” (Мт 27, 59), а јеванђелист Марко такође то потврђује: „И он купивши платно, и скинувши га, обави платном и положи га у гроб . . .” (Мр 15, 46). У јеванђељу по Луки пише: „И скиде га и обви платном, и положи га у гроб . . .” (Лк 23, 53), а у јеванђељу од Јована: „Тада узеше тјело Исусово, и обавише платном с мирисом . . .” (Јв 19, 40).


Богородичин манастир - Преспа - 1409. година

Значење и историјски пут плаштанице није сасвим једноставан и у тесној је вези са развојем византиског богослужбеног церемонијала кроз векове. Временом је плаштаница мењала свој смисао и значење. Она се данас износи на вечерњу Великог Петка и обноси на јутрењу Велике Суботе, а ваздухом се назива покривач, којим се на Литургији покривају дискос и путир...
Према најранијем светоотачком тумачењу часни престо символише Христов гроб. 
Стога је и плаштаница постала саставни део часног престола.



Марков манастир - 14. век

http://en.wikipedia.org/wiki/Marko%27s_Monastery

Свети Исидор Пелусиот (+ око 440. године) помиње плаштаницу на престолу при свакој Литургији. Он каже: “чиста плаштаница (η καταρα δυδων - σινδών ) која се простире ради приношења божанских дарова, јесте служење Јосифа Ариматејског. Као што је он обавио тело Господње плаштаницом и предао га гробу, из кога је за цео наш род као плод стечено васкрсење, тако ми, осећајући на плаштаници хлеб предложења, налазимо, без сумње, тело Христово, које нам даје исту непропадљивост, коју је даровао после васкрсења из мртвих Спаситељ Исус погребен од Јосифа”.
Дакле, према овом ранохришћанском сведочанству плаштаница је била горњи покров (прекривач) часног престола, који је добио  значење плаштанице у смислу помена јеванђелисте Матеја (Мт 27, 59).


Манастир Високи Дечани - 14. век

http://en.wikipedia.org/wiki/Visoki_De%C4%8Dani

Временом, плаштаница добија и ново име и нову богослужбену употребу. Исидор Пелусиот је назива чистом плаштаницом – „η καταρα σινδών“. Та плаштаница убрзо је названа и илитон (грч. ειλητόν – савијам), јер се савијала и одвијала. Илитон је, дакле, платно које се пре почетка литургије одвијало и постављало поврх Часне трпезе да би се на њој савршавала евхаристија. 
Према тумачењу Јована Посника “илитон се простирао по божанственом престолу као слика платна (плаштанице) којим је било обавијено тело Христово од тајних Христових ученика Јосифа Ариматејског и Никодима.
Цариградски патријарх Герман (+733) тумачећи литургију, каже: “Илитон значи плаштаницу, којом је било обавијено са крста скинуто и у гроб положено тело Христово”. Према овом тумачењу, илитон је платно које се пре почетка Свете Евхаристије развијало и постављало поврх часне трпезе да би се на њему обављала Света Евхаристија.
У тумачењу литургије јерусалимског патријарха Софронија (+638) читамо, да: „ђакони развијају илитон, слично Јосифу и Никодиму, када су хтели да сахране самога Господа."
То је, дакле, први облик и прво значење плаштанице-илитона. 
Илитон се до данас сачувао на часном престолу, али је у периоду од краја XIV и почетка XV  века изгубио своје првобитно и добио споредно значење. 
Од XIII века прекривач воздух постепено је постајао плаштаница (епитафиос) коју су за време Великог входа носили најпре свештеници, а затим ђакони.



Икона

Један или двојица ђакона носила су је на раменима или главама. Употребу плаштанице воздуха на литургији потврђује и то што се на некима од њих представља сцена Причешћа апостола.


Манастир Ставроникита - 16. век

http://en.wikipedia.org/wiki/Stavronikita_monastery

У време Симеона Солунског (+1429) велики вход на литургији представља полазак Исуса Христа на страдања, а полагање часних дарова иза входа на престо и покривање ваздухом погреб и гроб Христов. Значење плаштанице сада преузима ваздух – воздух (αήρ), а илитон означава споредне погребне пелене.
Ваздух се носио на великом входу и називао се плаштаницом, а потврде о томе проналазе се на фрескама Божанске литургије,које приказују анђеле (ђаконе) који на глави носе плаштаницу, на којој је насликан умрли Исус Христос. Овај ваздух - плаштаница, ношен на глави, звао се и επιπλον.

Савремени живопис

У средњем веку, до краја XIV или самог почетка XV столећа у источној традицији хришћанске цркве, ваздух и плаштаница су једно те исто, и звали су се αήρ επιτάϕιος или, краће, ειλητόν.
Плаштаница је била аер, односно воздух плаштаница коју су ђакони носили на Великом входу. 
Од ове плаштанице-ваздуха треба разликовати данашњу плаштаницу Великога Петка и Велике Суботе, о којој нема помена све до краја XIV века...

Плаштаница


Иако се представа Христа, непосредно после скидања са Крста и пре полагања у гроб, изображава у фрескосликарству, мозаику, кроз писану и дуборезну икону или у рукописним књигама, овај мотив се најчешће пројављује у форми везеног, богато украшеног платна, које се  назива плаштаница (грчки: Επιτάφιος или Επιτάφιον, руски: Плащаница). У православним храмовима се користи у току вечерњег богослужења Великог Петка и јутрења Велике Суботе.


Фреска - 14. век. Манастир Ставроникита - Света Гора


Мозаик  - 20. век. Јерусалим


Икона - 16 век. Манастир Пантократор - Света Гора 


Дуборез у слоновачи - 12. век. Византија


Манускрипт - 14. век. Света Гора


Плаштаница краља Милутина  - 13. век. Србија


Плаштаница скопског архиепископа Јована - 14. век. Манастир Хиландар. Света Гора


Плаштаница Антонија Хераклијског - 14. век. Манастир Студеница. Србија